Zašto je bitan zdrav san?

Istraživanja pokazuju da većina ljudi spava manje od šest sati noću, a teškoće pri spavanju ima oko 75% ljudi nekoliko noći u sedmici. Kratkotrajna nesanica nije nešto zbog čega se treba mnogo brinuti. Mnogo veći problem je hronični nedostatak sna, koji prouzrokuje zdravstvene probleme kao što su povećanje težine, visok krvni pritisak te slabljenje imuniteta organizma.

Kako je mnogo istraživanja potrebno da se objasni uticaj hronične nesanice na zdravlje, može se slobodno reći da je san previše važan da bi se skraćivao.

Šest prednosti zdravog sna:

• Učenje i memorija. Spavanje pomaže mozgu da pohrani nove informacije u memoriju kroz proces zvani "memorijsko sedinjavanje". Studenti koji odspavaju posle učenja imaju mnogo bolje rezultate na testovima.
• Metabolizam i telesna težina. Hroničan nedostatak sna može da uzokuje povećanje telesne težine tako što negativno utiče na procese razgradnje karbohidrata što takođe pomera hormonalni balans koji određuje naš apetit.
• Sigurnost. Nedostatak sna doprinosi većoj verovatnoći da ćemo zaspati tokom dana. Snenost i dremanje tokom dana mogu uzrokovati kobne padove i pogreške kakve su medicinske greške, avionske nezgode, te saobraćajne nesreće.
• Raspoloženje. Nedostatak sna može rezultovati nervozu, nestrpljivost, nemogućnost koncentracije i neraspoloženje. Ako premalo spavate postajete preumorni da radite stvari koje volite raditi.
• Kardiovaskularno zdravlje. Ozbiljni poremećaji spavanja povezani su sa povišenim krvnim pritiskom, hormonalnim poremećajima i nepravilnim otkucajima srca.
• Život. Nesanica oslabljuje imunološke funkcije. Dobro spavati je jedan od načina borbe protiv raka.

Kako dobro spavati?

• Krevet treba služiti isključivo za spavanje pa se stoga u njemu ne doručkuje, ne gleda televizija i ne radi. 
  Nakon buđenja, u krevetu nikad nemojte ostati duže od 30 minuta. Ljudi koji pate od hronične nesanice vrlo često u krevetu borave predugo i previše te u njemu jedu, gledaju televiziju, čitaju, rade i rešavaju svoje probleme.
• U krevetu pre spavanja nemojte nikad čitati duže od 15 minuta, a iz lektire za spavanje izbacite trilere i krimiće, kao uostalom i sve sadržaje koji potiču racionalno razmišljanje, dakle one koji aktiviraju levu stranu mozga i razbuđuju. Naprotiv, izaberite knjige koje potiču fantaziju, dakle one koje stimulišu desnu stranu mozga.
• Kako svaki čovek ima jedinstven bioritam, u krevet nemojte otići samo zato jer je "vreme za spavanje", već isključivo kada osetite da ste zaista umorni. Dakle, oslonite se na svoj "unutrašnji sat" i očite signale, primerice umor, zevanje, sklapanje očiju i sl.
• Pre spavanja popijte biljni čaj. Šolja čaja, jednako kao i vrućeg mleka, predstavlja najprirodnije, najbolje i najbezopasnije sredstvo za umirenje i zdravo uspavljivanje.
• Naučite se kontrolisati svoje disanje, jer ispravno disanje olakšava proces uspavljivanja.
• Nužnu opuštenost pre spavanja možete postići i tako da svojem telu osigurate toplinu. Najjednostavniji je način da dlanove položite na želudac, što će rezultovati boljim protokom energije i smirivanjem vegetativno nervnog sistema, a isto možete postići i starim dobrim "termoforom" ispunjenim vrućom vodom. 

Potrudite se da probleme bilo koje vrste ne nosite sa sobom u krevet, što u većini slučajeva možete postići vrlo jednostavnim trikom. Sve ono što morate drugi dan obaviti, "izbacite" iz svojih misli na način da to napišite na papir i ostavite za sutra. U slučaju većih, naročito profesionalnih problema, pomažu tehnike meditacije i yoge koje se mogu savladati na stručno vođenim kursevima. 
Pre spavanja izbegavajte sva nepotrebna uzrujavanja i imajte na umu da i napeti film može znatno poremetiti san. Stoga, najmanje 30 minuta pre spavanja ne gledajte televiziju, video ili mobilni uređaj. 
Nekoliko neprospavanih noći neka vas previše ne zabrinjava. Naime, naš je organizam sam sposoban ponovno uspostaviti ravnotežu i vratiti se u "normalu" ukoliko ga poslušamo.